Бечеј Бечеј

Упознајте наш град

Бечеј

На десној обали мирне реке Тисе у самом срцу Војводине, на површини од 48.000 ха плодне равнице, простире се општина Бечеј, као и леп, питом и гостољубив истоимени град.

Општина Бечеј граничи на северу са Адом, на западу са Малим Иђошом и Бачком Тополом, на југу са Србобраном и Жабљом, а на истоку границу представља ток Тисе и њено некадашње корито, одсечено од садашњег тока регулационим захватима.

Општина Бечеј има нешто више од 37.000 становника, који живе у шест насеља: Бечеј, Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Радичевић, Милешево-Дрљан, Пољаница. Као и у прошлости и данас Бечеј са околином представља мултиетничку средину међусобног уважавања. Састав становништва је вишенационалан. Већинско становништво чине Срби и Мађари као и Црногорци, Албанци, Муслимани, Бугари, Роми, Хрвати... Ово је средина где се поштују људска права, традиције и различитости без обзира на верску, националну и сваку другу припадност.

Захваљујући добро развијеној саобраћајној мрежи, општина је равномерно повезана са свим деловима Војводине.

Друмским саобраћајем општина је повезана са скоро свим градовима и другим насељима у Покрајини. Ауто пут Београд - Нови Сад - Суботица – Будимпешта је значајно побољшао теретни и путнички транспорт у правцу север-југ. Кроз територију општине пролазе два значајна пловна пута, река Тиса и канал Дунав-Тиса-Дунав, који омогућавају транспорт кабастих терета (угаљ, дрво, нафта, грађ. материјал итд.), на најјефтинији начин.


Историја

На територији општине Бечеј, приликом археолошких ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. На основу до сада обављених истраживања и нађеног материјала, зна се даје ово подручје било насељено од петог миленијума п.н.е., односно од старијег неолита. На месту данашњег града и у његовој околини нађена су насеља из неолита, бронзаног доба, као и насеља гвозденог доба, све до историјског периода.
Почетком нове ере територију су настанили Сармати. Током Велике сеобе народа кроз ову територију су се насељавала многа племена задржавајући се дуже или краће на једном месту, остављајући куће и гробове. Најбројније остатке из тог периода оставили су Авари између VI- IX века који су у гробовима својих покојника често остављали богате прилоге.
Први писмени помен Бечеја је из 1091. године, Бачког Петровог села 1092. године, а Бачког Градишта из 1316. године. Насеље Милешево изграђено је после I светског рата, а Радичевић после II светског рата. Као утврђење Бечеј се спомиње 1238. године, кадаје угарски краљ Бела IV својом даровницом поклонио Бечеј калуђерима крсташима из Столног Биограда. Северно од данашњег Бечеја налазило се насеље Перлек, које је заживело још у XI-XII веку. Према турским тефтерима помиње се као насеље још 1650. године, али је 1698. године без становника. Археолошким ископавањем у овом насељу нађен је читав низ објеката: полуукопане земунице, силоси, отпадне јаме, бунари и ровови. Најлепши предмети који су нађени на овом локалитету налазе се данас у холу фабрике “Linde-Carbodioksid”.
У XV веку био је посед Деспота Ђурађа Бранковића у оквиру феудалне Угарске.
Турски везир Мехмед - паша Соколовић осваја га 1551. године и под турском влашћу остаје до 1687. године. Након великог аустријско-турског рата крајем XVII века и склапања мира у Сремским Карловцима 1699. године, ова територија долази под аустријску власт. Од 1702-1751. године град је припадао Потиско-поморишкој војној граници Хабзбуршке монархије.
После Аустријско-турског рата 1717. године и склапања мира у Пожаревцу исте године, Турска је изгубила Банат, а самим тим престаје и потреба постојања Потиске границе. Тадашње жупанијске власти тражиле су укидање привилегије граничара, чему се ови жестоко супротстављају. Након укидања овог дела Војне границе, многи Срби који су живели у граду одлазе у Русију. Да би умирила граничаре аустријска влада је 1751. године основала Потиско-крунски дистрикт са седиштем у Бечеју у чијем је саставу било 14 потиских општина. 1774. године привилегије се проширују и на становнике неправославне вероисповести, који живе на територији Диштрикта. У периоду од близу једног века постојања дистрикта у Бечеју се развило занатство, трговина и друге привредне и друштвене делатности и он постаје политички и културни центар средњег Потисја. По попису из 1820. године у њему живи 8.357 становника. Бечеј ће у саставу Аустро-Угарске остати до краја Првог светског рата 1918. године, када ови крајеви улазе у састав краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између два светска рата у Бечеју почиње развој индустрије која ће свој пуни процват доживети у годинама после Другог светског рата заједно са процватом образовања и културног живота.
Бечеј је град стар више од 900 година. У њему и по осталим местима општине налазе се бројни културно-историјски споменици. У самом центру града својом монументалношћу издваја се Српска православна црква, подигнута 1858. године, посвећена Светом великомученику Георгију. Рађена је у барокном стилу. У цркви се нарочито истиче високи иконостас са класицистичко-романтичарским декорацијама и са 63 иконе, које је радио академски сликар Урош Предић. У центру градаје Католичка црква „Вазнесење Маријино“, која је садашњи облик добила 1830. године. То је једнобродна грађевина, издужене основе и са звоником на чеоној страни. Поседује две олтарске слике познатог мађарског сликара Тан Мора рођеног 1828. године у Бечеју, „Успење Богородице“ и „Свети Јосиф“.
Тргом доминира спратна зграда општине из 1881. године, а уз њу је задужбина баронице Еуфемије Јовић из 1894. године. Трг окружују и некадашња основна школа (данас средња Техничка школа) из 1861. године, спратна зграда бившег хотела ,,Централ“ (сада Градско позориште и Економско - техничка школа), зграда бивше Потиске штедионице, кућа Богдана Дунђерског из 1904. године.
Вредна пажње је и стара Устава на ушћу Великог бачког канала у Тису. Брана је рађена по плановима Хајнца Алберта, техничког директора канала, у периоду од 1895-1900. године. Постоји вероватноћа да је конструкција овог објекта изашла из Ајфелове радионице. У своје време ова устава је била једна од најсавременијих у свету.


Култура

Културна делатност општине одвија се преко институција културе: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива, Градског позоришта, развијеној мрежи школа, као и НВО које делују у овој области.
Народна библиотека је најстарија установа из ове области. Основана је 1863. године. Својом делатношћу покрива скоро сва насељена места општине, а располаже са преко 85.000 књига.
Градски музеј је установа завичајног карактера, основан је 1953. године. Током свог постојања се развијао и проширивао своју делатност, тако да је сада заступљена археологија, историја, ликовно стваралаштво, етнологија, природа, нумизматика и друго. У организацији Музеја, 1954. године је основана и Уметничка колонија Бечеј, која је дала знатан допринос на обогаћивању ликовне збирке.
Историјски архив Сента, Одсек за историјску грађу Бечеј, бави се проналажењем и заштитом докумената који су значајни за реконструисање наше даље и ближе прошлости.
Градско позориште је организатор аматерске делатности у општини. У оквиру њега делују: КУД ,,Ђидо“, позоришна, драмске секције, драмски студији, гостују професионалне позоришне куће, при њему ради и галерија ,,Круг“.
У општини делују и разне невладине организације које доста доприносе културном и образовном животу у општини. Међу значајнијима су МКД „Петефи Шандор“ који је сваке године домаћин и организатор фолклорне смотре деце Војводине је „Кокетанц“, КУД ,,Ђидо“, КУД „Тиса“.
Значајне културне манифестације у Бечеју су: Мајске игре, Дани краставаца, Дечија недеља, Ловачки дани, Уметничко такмичење средњошколаца - ,,КМВ“, Манифестација фолкломог стваралаштва Мађара - „Кокетанц“, Фестивал етно стваралаштва „Етнос“, и др.


Образовање

Према историјским подацима прва српска основна школа отворенаје у Бечеју 1703. године, а мађарска 1765. године. Дечије забавиште на мађарском језику основано је 1881. године, а на српском језику 1887. године, а 1913. године Бечеј добија грађанску и пољопривредну средњу школу.
Данашње образовање одвија се у дечијем вртићу, шест основних школа које имају испоставе у мањим насељима општине, нижој музичкој школи, основна и средња школа за децу са посебним потребама и три средње школе: Гимназији која ђацима пружа знања из хуманистичких наука, Економско-трговачкој, која образује кадрове за економску и трговачку струку, и Техничку, која образује ученике за подручје рада машинства и обраде метала III и IV степена.


Спорт

Спорт у Бечеју има дугу традицију. Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд.
У Бечеј је у лето 1911. година донета прва фудбалска лопта, када је почео да се игра фудбал. Данас у општини делују 43 спортска клуба, од којих се неки налазе и у савезним лигама. Са најзначајнијим резултатима и најдужом традицијом у лигашком такмичењу издвајају се ватерполисти, фудбалери, тенисери, кошаркашице, кошаркаши и рукометаши. Бечеј је био познат по великом успеху ватерполо клуба Бечеј који је 2000. године био победник на тумиру фајнал фора који је одржан у Бечеју и тиме су ватерполисти Бечеја постали прваци Европе. ФК Бечеј је 1994. године био члан прве савезне лиге.
Посебно значајан за развитак спорта је Омладински спортски центар, где се највише и одвија богат и разноврстан спортски живот.


Привреда

У општини је најразвијенија пољопривреда, али у водећој структури привредних грана све већи удео узимају мала и средња предузећа.
У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, а у самом граду је Бечејска бања (1904) - Центар за рехабилитацију (Јодна Бања). Како се испод општине налазе природни пречистачи воде, (разни слојеви земље), они на крају дају воду за пиће и лековиту воду која се користи у Јодној бањи у Бечеју. Лесне терасе и неограничене количине воде пружају изванредне могућности за производњу цигле и за друге грађевинске материјале, а наноси Тисе су неисерпан извор песка и шљунка.
Шумска вегетација је ограничена на шумске појасе уз водотоке. Између речног корита и насипа налазе се шуме врбе и тополе. Топола овде има више улога, као што је снижавање нивоа подземних вода, и представља сировину за добијање целулозе. Од укупне површине општине 48.653 ха, у пољопривредне површине спада 42.538 ха или 87,43%, док на остало спада око 12,5 %, тј. 6.115 ха. Град и општина Бечеј свој развој највише дугују типичним равничарским богатствима: плодној земљи, водном фонду, земном гасу и изворима термалне воде. Отуда је пољопривреда (на 42.538 ха изузетно квалитетне земље) заузела прво место у привредном успону општине Бечеј. Повољни климатски услови, близина реке Тисе, канала Дунав-Тиса-Дунав и традиционална наклоњеност становништва ка пољопривреди утиснули су свој специфични печат. Као логична последица природних и социо-културних потенцијала развија се и агроиндустријски комплекс који чини темељ укупне индустријске производње.
Ту се првенствено мисли на ПИК „Бечеј“ који је у саставу МК групе (Пољопривредно-индустријски комбинат), који се осим ратарства и сточарства бави и прерадом поврћа и воћа.
Повољни услови омогућили су уређење великог рибњака, као и развој популације ниске дивљачи. Испод Бечеја налази се басен од око 6 милијарди м3 угљендиоксида, једно од највећих налазишта у свету, чију прераду врши фабрика „CARBODIOKSID“. Та фабрика данас послује у склопу „ЛИНДЕ ГАС СРБИЈА“, а главни производ је суви лед, који се користи у прехрамбеној индустрији, метало-прерађивачкој, гумарској и друмској индустрији, у пољопривреди, медицини, и при хемијским истраживањима.
Прерадом соје бави се надалеко чувена фабрика „Сојапротеин“. Ту су и новије фирме попут „КWS Србија“ која се бави дорадом семена, „KNOTT Autoflex YUG“ која се бави аутоиндутријом и фабрика четака „Тиса“.
Поред скоро свих грана привреде развијено је и грађевинарство, а постоји и дуга традиција занатства. Трговина, као једна од најстаријих људских делатности, прати привреду у њеном развоју и утиче на општу динамику протока робе и капитала, што се и одражава кроз заинтересованост најзначајнијих банака да буду присутне на овом подручју.